Mirođija ili kopar je jednogodišnja biljka. Pripada porodici štitarki u koje spadaju peršun, kumin i lovorov
list. Dobila je naziv po norveškoj reči dilla – što znači smirujem. Ova začinska mirisna biljka vodi poreklo
iz jugoistočne Azije, ali se danas gaji u svim zemljama sveta. Vekovima se koristila u kulinarstvu.
Mirođija se pominje čak i u Bibliji i drevnim egipatskim spisima. Bila je veoma popularna kod Grka i
Rimljana koji su je smatrali znakom bogatstava i vitalnosti.U srednjoj Evropi su od nje pravili ljubavne
napitke, a kesice osušene biljke su se nosile kao zaštita od zlih sila.

Danas se mirođija koristi kao svakodnevni začin, vrlo jeftin i dostupan svima. Igličasti listići imaju
prijatan, začinski i aromatičan miris. To je jedina biljka kod koje se i listovi i seme koriste kao začin.
Mirođija se dobro slaže sa kremastim sirevima, kiselom pavlakom i jogurtom. Sos od mirođije je prelep
dodatak kuvanom mesu.Koristi se za kiseljenje krastavaca i kupusa. Jako je popularna u Skandinaviji i
Rusiji za začinjavanje ribe, rakova i musake od mesa i povrća. Pomešana sa peršunom, mirodjija daje
poseban ukus bifteku. Zbog svoje arome dodaje se u čorbe, sosove, variva – posebno tikvicama, grašku i
boraniji. Seme mirođije se upotrebljava za spremanje ribljih specijaliteta, kelja i salata. Ukus mirođije se
odlično slaže sa raznim jelima od krompira. Dobro se kombinuje sa limunom, belim lukom i biberom, a
slaže se i sa medom, senfom i sirćetom.
Mirođija je zaista začin koji svakom jelu daje poseban miris i ukus. Od hleba do variva, supa, sosova i
raznih preliva. To me je podsetilo na našu staru izreku „ u svakoj čorbi mirođija“ za osobu koja voli da se
meša u sve, jer, zaista, mirođija može da se doda u mnoga jela.

Autor teksta
Za Magazin začina "Avan & Tučak"
Zorka Govedarica