Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija sušenjem filamenata cvetova. Smatra se da je prvi put odgajen u Grčkoj još u bronzanom dobu. Kasnije se raširio i u Evroaziju, Afriku, Severnu Ameriku, Evropu.Postoji zapis da su šafran koristili stari Grci i Rimljani.
Vrlo ga je teško gajiti i sakupljati . Za jedan kilogram začina potrebno je ručno obrati čak 150.000 cvetova pa je zbog toga šafran najskuplji začin na svetu i opravdano može da nosi naziv „ kulinarsko zlato“.Cena ovog začina je svuda u svetu velika pa se ponekad nađe i na meti pljačkaša. Jedna američka porodica je sačuvala svoj rod šafrana samo zato što ga je držala u sefu. Njegova cena je upisana čak i u Ginisovu knjigu rekorda.
Miris šafrana je prefinjen i podseća na med a ukus je gorko slatkast. Jelima daje blag i opor ukus i nežnu žutu boju. Egzotičan je, ali svakom jelu će dodati nešto posebno, nešto novo i nezaboravno. Ima širok raspon korišćenja što mnogi začini nemaju. U jelo se dodaje u vrlo malim količinama u obliku crvenkastih vlakana ili narandžastog praha. Ne bi trebalo da se kombinuje sa previše drugih začina. Najbolje se slaže sa origanom, ruzmarinom i bosiljkom.U mediteranskoj kuhinji se koristi za testenine, rižoto, paelje, jagnjetinu, piletinu, ribu. Jako je ukusan u supama od paradajza. Šafran se koristi u pravljenju poslastica, kolača, musova, keksa i kremova. Može se dodati likerima, koktelima, čajevima i kafi.
Kad vam dosade ukusi uobičajenih jela, probajte da ribi, piletini, krompiru i testenini dodate nekoliko niti ovog začina i dobićete čarobne ukuse i sasvim nova - stara jela.
Autor teksta
Za Magazin začina "Avan & Tučak"
Zorka Govedarica
