Origano je višegodišnja zeljasta biljka. Raste na Mediteranu pa se često može čuti kako ceo Mediteran miriše na nju. Najčešće se može naći na uzvišenjima pa su ga zvali i „ ukras brega“. Koriste se delovi listova i cveta .
Kod nas je origano poznat kao vranilovka ili vranilova trava. Prvi dokazi o upotrebi ovog začina zabeleženi su kod antičkih Grka. Grci i Rimljani su ga veoma cenili. Zvali su ga još i „blistava radost planine“ jer sam naziv znači „oros“- planina i „ganos“ - sreća. Legenda kaže da je origano stvorila Afrodita - grčka boginja ljubavi i lepote. Smatrali su da ova mirisna biljka donosi sreću i zdravlje, ali i radost, pa su mladenci nosili venčiće ove magične biljke a devojke ga stavljale pod jastuk da bi imale slatke snove. Zahvaljujući starim Rimljanima , ova biljka – začin je izašla iz Grčke i sada je ukusan dodatak u kuhinjama širom sveta.
Origano daje hrani specifičnu aromu i karakterističan miris. Grčka i italijanska kuhinja se ne mogu zamisliti bez dodatka ovog magičnog začina. Pice , jela od testa , giros, sosevi od paradajza, postali su prepoznatljivi po origanu.
Slaže se sa povrćem, pečurkama, sirevima… Dodaje se u razne marinade i jela od ribe, salate, čorbe. Miris origana se slaže sa kaparima i maslinama, majoranom, bosiljkom i majčinom dušicom. U meksičkoj kuhinji se koristi uz kim, čili i beli luk. Topla ,blago pikantna aroma ce biti sačuvana u jelima ako se ovaj začin doda na kraju kuvanja.
Spremajući hranu sa ovim čarobnim začinom , kuhinjom će se širiti miris Mediterana ,prepoznatljivi ukusi grčkih i italijanskih specijaliteta. A ko zna, možda nam se dese i slatki snovi.
Autor teksta
Za Magazin začina "Avan & Tučak"
Zorka Govedarica
