„Blistava radost planine“ – origano

Origano je višegodišnja zeljasta biljka. Raste na Mediteranu pa se često može čuti kako ceo Mediteran miriše na nju. Najčešće se može naći na uzvišenjima pa su ga zvali i  „ ukras brega“. Koriste se delovi listova i cveta .

Kod nas je origano poznat kao vranilovka ili vranilova trava. Prvi dokazi o upotrebi ovog začina zabeleženi su kod antičkih Grka. Grci i Rimljani su ga veoma cenili. Zvali su ga još i „blistava radost planine“ jer sam naziv znači „oros“- planina i „ganos“ – sreća. Legenda kaže da je origano stvorila Afrodita – grčka boginja ljubavi i lepote. Smatrali su da ova mirisna biljka donosi sreću i zdravlje, ali i radost,  pa su mladenci nosili venčiće ove magične biljke a devojke ga stavljale pod jastuk da bi imale slatke snove. Zahvaljujući starim Rimljanima , ova biljka – začin je izašla iz Grčke i sada je ukusan dodatak u kuhinjama širom sveta.

Origano daje hrani specifičnu aromu i karakterističan miris. Grčka i italijanska kuhinja se ne mogu zamisliti bez dodatka ovog magičnog začina. Pice , jela od testa , giros, sosevi od paradajza, postali su prepoznatljivi po origanu.

Slaže se sa povrćem, pečurkama,  sirevima… Dodaje se u razne marinade i jela od ribe, salate, čorbe. Miris origana se slaže sa kaparima i maslinama ,majoranom, bosiljkom i majčinom dušicom. U meksičkoj kuhinji se koristi uz kim, čili i beli luk. Topla ,blago pikantna aroma ce biti sačuvana  u jelima ako se ovaj  začin doda na kraju kuvanja.

Spremajući hranu sa ovim čarobnim začinom , kuhinjom će se širiti miris Mediterana ,prepoznatljivi ukusi grčkih i italijanskih specijaliteta. A ko zna, možda nam se dese i slatki snovi.

 

Autor teksta
Za Magazin začina „Avan & Tučak
Zorka Govedarica

Saznaj više

Prstohvat soli

So je jedini začin koji spada u minerale. Sastavljen je od natrijum hlorida, a bez njega, zivot bi bio nemoguć. Dokazi o preradi soli spominju se jos iz perioda pre nove ere i do nje je bilo vrlo tesko doći. Zbog toga je njena vrednost bila velika i u mnogim drzavama je bila korišćena kao sredstvo plaćanja. Trgovina solju je bila veoma važna i ona se odvijala takozvanim “putevima soli” karavanima i brodovima. Zbog mukotrpnog i dugog transporta koji je bio skup, narodi su vodili ratove, a Francuska je uvela porez koji je bio jedan od uzroka izbijanja revolucije. U rimskoj vojsci, oficiri su je dobijali kao platu, a na Bliskom Istoku, table soli su se menjale za dragulje i svilu. Dugo je bila luksuz dostupan samo bogatim slojevima drustva pa su je zvali i “slano zlato”.

Dobija se iz rudnika soli kao kamena  i mora, kao morska so. Ovaj začin je osnovni dodatak hrani, najstariji i najzastupljeniji u ishrani. Jelu daje karakter i izvlači iz njega najbolje, jer slanost je jedan od osnovnih ljudskih ukusa. Koristi se svakodnevno i daje intezivan ukus mesu, povrcu, ribama, jajima, čorbama. Neka jela zahtevaju da se so doda prilikom tehničke obrade, a neka se začinjavaju pre samog serviranja. Količina soli koja će se upotrebiti  je individualna i zavisi od ukusa,  ali svima nam je poznata stara mera domacica, koju nalazimo i danas u receptima, a to je “prstohvat soli”. Odlično se kombinuje sa  sa skoro svim začinima. Sve vise nas privlače slatko – slana jela koja su u azijskoj kuhinji uobičajena, a kod nas se smatraju egzotikom.  Dodavanjem malo soli u slatka peciva od testa dobijamo izuzetan ukus a čokoladni kremovi i filovi postaju neodoljivi.

Nekada smo imali dve teglice soli na kuhinjskoj polici: krupnu i sitnu. Danas možemo da biramo između: crne vulkanske, ružičaste peruanske, drevne himalajske, dimljene morske, indijske crne,  havajske i sve su  nam one dostupne iz različitih krajeva sveta.

 

Autor teksta
Za Magazin začina „Avan & Tučak
Zorka Govedarica

 

„Blistava radost planine“ – origano

Origano je višegodišnja zeljasta biljka. Raste na Mediteranu pa se često može čuti kako ceo ...

Uskrs uz začine

Stiže nam Uskrs, najveći hrisćanski praznik! Svi ga s’radošću isčekuju, naročito deca koja vole da ...

Biber je nekad bio najskuplji začin

Biber je višegodišnja biljka  koja se kroz vekove koristila u ishrani. Vodi poreklo iz tropskih ...

Vuk samotnjak među začinima – ruzmarin

Ruzmarin je zimzelena biljka sa igličastim listovima i sitnim cvetićima. Miris ruzmarina je jak a ...

Saznaj više

Uskrs uz začine

Stiže nam Uskrs, najveći hrisćanski praznik!

Svi ga s’radošću isčekuju, naročito deca koja vole da pomažu u dugoj tradiciji bojenja jaja. Taj dan  za njih predstavlja veliki užitak i pamte ga do poznih godina. Zbog njih nam je vrlo važna zdrava ishrana i da jaja ofarbamo bez vestačkih boja i hemikalija.

Dok nije bilo industrijskih boja za jaja, naše bake su u svojoj kuhiji i špajzu pronalazile ideje. Svi pamtimo jaja iz lukovine- jaja kuvana sa ljuskama crvenog ili ljubičastog luka. Išarana raznim listićima, bila su pravi praznik za oči. Svi začini koji imaju intezivnu boju mogu da nam ulepšaju uskršnju trpezu. Uz pomoć njih dobićemo sjajne, nežne i tople nijanse. Naša korpica sa jajima izgledaće veselo baš kao i mi tog dana!

Danas imamo mnogo više začina da koristimo za bojenje jaja, kao što su:

 

Kurkuma u prahu sa dodatkom soli i sirćeta – svetlo žuta boja

Mlevena crvena paprika – svetlo narandzasta

Mleveni cimet – žuto smeđa

Hibiscus – sivo ljubičasta

 

A možemo probati i da kombinujemo ove začine i da vidimo sta će ispasti i  kakve ćemo nijanse dobiti. Najvažnije je biti kreativan i odvažan i  uživati u pripremi praznične trpeze.

Svako dobro vam želi nas tim!

Srećan Uskrs!

 

Autor teksta
Za Magazin začina „Avan & Tučak
Zorka Govedarica

Saznaj više

Biber je nekad bio najskuplji začin

Biber je višegodišnja biljka  koja se kroz vekove koristila u ishrani. Vodi poreklo iz tropskih krajeva juzne Indije i Jugoistočne Azije. Koristio se još pre nove ere. U srednjem veku je bio veoma znacajan  začin pa se njegova vrednost merila zlatom i koristio se kao sredstvo plaćanja. Biberom se plaćao porez, kupovala ostala roba, a u nekim krajevima, devojke su donosile zrna bibera u miraz. Bio je jedan od najskupljih začina pa se i danas moze čuti  izreka za neku luksuznu stvar da je  “skupa kao biber”. Zbog svoje vrednosti se nazivao jos i “crnim zlatom”, a u slučaju da se prospe koje zrno, tragalo se za njim kao da je zrno bisera. Danas je Vijetnam najveći svetski proizvodjač bibera.

Postoji preko sto vrsta bibera, ali su najpoznatiji crni, beli, zeleni i crveni. Crni biber je najzastupljeniji, ali se u različitim kulturama koriste i ostale vrste. Skoro da nema jela u koje se ne dodaje ovaj začin. Ne postoji ni neka odredjena količina koliko bibera dodati pri pripremi nekog jela. Svi se vodimo onom izrekom “dodati po ukusu”. Najbolje ga je koristiti u hrani neposredno pre završetka kuvanja. Tako zadrzava svoj ukus i aromu. Za soseve se preporučuje beli biber koji neće promeniti boju sosa, zeleni za pečenu jagnjetinu, a crveni za piletinu, povrće I ribu.

Crni biber ima intezivno jak i ljut ukus i koristi se u kuhinjama sirom sveta. Mozemo slobodno da kazemo za njega da je univerzalan začin, pogotovo što moze da se kombinuje sa ostalim začinima. Dobro se slaze sa belim  i crvenim lukom, mlevenom paprikom, persunom, bosiljkom, majčinom dušicom. Koristi se za pravljenje raznih suhomesnatih proizvoda: kobasica, hurki, švargli, kao i za kiseljenje povrća. Upotrebljava se za sve vrste marinada, kuvanu ribu, jela od mesa, za supe , variva , salate, soseve.

Biber se koristi i za pripremu slatkiša. U Danskoj, Holandiji i Nemačkoj prave se aromatični kolačići sa biberom u kombinaciji sa cimetom, djumbirom I muškatnim oraščićem.

Biber skoro svakom jelu moze da popravi ukus. Da li ste nekad bili nezadovoljni ukusom jela i razmišljali sta mu jos fali, a onda dodali malo bibera  i zadovoljstvo je bilo tu?

Autor teksta
Za Magazin začina „Avan & Tučak
Zorka Govedarica

Saznaj više

Vuk samotnjak među začinima – ruzmarin

Ruzmarin je zimzelena biljka sa igličastim listovima i sitnim cvetićima. Miris ruzmarina je jak a ukus rezak i pomalo gorak. Potiče sa Mediterana a uzgajao se i u Engleskoj, Meksiku i SAD. Najviše mu prija morska slana klima. Svi se sećamo večernjih šetnji obalom mora, dok se oko nas širi intezivan miris ruzmarina.

Ova začinska biljka se kroz vekove koristila za popravljanje ukusa povrća i jela od mesa i ribe. Da li ste znali da su u staroj Grčkoj devojke poklanjale grančicu ruzmarina momcima koji su odlazili u rat, kao uspomenu? U Antičkoj Grčkoj ruzmarin je bio simbol uspomena, a Rimljanima je značio vernost. Ta divna simbolika je preseljena i u naše krajeve, te se u nekim predelima Srbije još uvek ruzmarinom kite svatovi .

Baš zbog svog mediteranskog porekla, ruzmarin se dodaje  svim vrstama ribe a savršeno se uklapa sa morskim plodovima. Koristi se u pripremanju umaka i marinada. Dodaje se crvenom mesu, raznim namazima, sirevima , kiselim krastavcima i salatama. Lovci tvrde je odličan začin za pripremanje divljači.

Zbog svog gorkastog ukusa, ruzmarin se ne slaze baš dobro sa ostalim začinima i zbog toga ga nazivaju „vuk samotnjak“ među začinima. Najbolje su kombinacije sa belim lukom, celerom, korom limuna, majčinom dušicom i morskom solju. U ovu kombinaciju mogu se dodati pinjole i maslinovo ulje.

Ruzmarin  se koristi svež ili osušen, ima jak miris i osvežavajuć ukus, podseća na more i lepe uspomene .I sam naziv ruzmarina na latinskom rosmarinus  znači „rosa mora“ .

Autor teksta
Za Magazin začina „Avan & Tučak
Zorka Govedarica

Saznaj više